Pa­ra­gva­jac, po­ri­je­klom Cr­no­go­rac, dr An­dres La­ko­nić go­sto­vao je u Ma­ti­ci cr­no­gor­skoj. Ovaj po­vje­re­nik Ma­ti­ce cr­no­gor­ske za Pa­ra­gvaj, ina­če eko­nom­ski struč­njak, šef ka­te­dre za ma­kro­e­ko­no­mi­ju na Uni­ver­si­dad Na­ci­o­nal del Este u Si­u­dad del Este u Pa­ra­gva­ju, i je­dan od čla­no­va ru­ko­vo­de­ćeg ti­ma naj­ve­će hi­dro­e­lek­tra­ne na svi­je­tu na ri­je­ci Pa­ra­na, ov­da­šnjoj pu­bli­ci odr­žao je i pre­da­va­nje „Ener­get­ska ma­tri­ca – oslo­ba­đa­nje ob­no­vlji­vog i odr­ži­vog po­ten­ci­ja­la za in­du­strij­ski rast u ma­lim eko­no­mi­ja­ma“. No, i pri­je i na­kon pre­da­va­nja, ovaj struč­njak pred­sta­vljen je i kao ne­ko či­ja po­ro­di­ca iako ži­vi bli­zu 130 go­di­na u Pa­ra­gva­ju još uvi­jek nje­gu­je sje­ća­nje na svo­je ko­ri­je­ne.
U obi­la­zak pre­dač­kog og­nji­šta dr An­dres La­ko­nić do­šao je sa si­nom Ale­han­drom, a po­sre­do­va­njem Gor­da­na Sto­jo­vi­ća, čla­na Ma­ti­ce cr­no­gor­ske i iz­van­red­nog i opu­no­mo­će­nog am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re za Bra­zil, Či­le i Uru­gvaj, kao i Ka­ta­li­ne Mi­lo­vić iz Ar­gen­ti­ne, pred­stav­ni­ce cr­no­gor­ske di­ja­spo­re u ovoj ze­mlji, na­veo je No­vi­ca Sa­mar­džić, is­pred MC.
Pra­đed dr La­ko­ni­ća, Kr­sto, ro­đen u Ba­o­ši­ći­ma, ina­če po­ri­je­klom sa Uba­la, za­pu­tio se u ne­iz­vje­snost, u La­tin­sku Ame­ri­ku, i sti­gao u Asun­si­on 1890. go­di­ne. Bio je pr­vi Cr­no­go­rac ko­ji je do­pu­to­vao u taj dio La­tin­ske Ame­ri­ke. Već Kr­sto­vi si­no­vi, njih če­tvo­ri­ca, bi­li su uspje­šni čla­no­vi no­ve za­jed­ni­ce, kao prav­ni­ci, su­di­je. I da­nas, na­vo­di Sa­mar­džić, La­ko­ni­ći su ugled­ni pred­stav­ni­ci Pa­ra­gva­ja, a fa­mi­li­ja bro­ji pre­ko 80 čla­no­va. Me­đu nji­ma se is­ti­če i Hu­li­ja V. La­ko­nić, di­rek­tor­ka Di­plo­mat­ske aka­de­mi­je Pa­ra­gva­ja, am­ba­sa­dor­ka u Pe­ruu, Bo­li­vi­ji i UNE­SKO-u, za­mje­ni­ca mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Pa­ra­gva­ja.
Obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma, dr An­dres La­ko­nić je ustao, jer, ka­že, ima osje­ćaj da je to je­di­ni is­pra­van na­čin da po­ka­že po­što­va­nje ci­je­nje­noj pu­bli­ci, ko­ja je nje­mu uka­za­la iz­u­zet­no go­sto­prim­stvo.
– Iako smo Pa­ra­gvaj­ci, mi se ve­o­ma osje­ća­mo i Cr­no­gor­ci­ma, to­li­ko da mi­slim da bi nam na to­me po­za­vi­dio i kralj Ni­ko­la. Že­lim da vas po­zdra­vim ne sa­mo kao pri­ja­te­lje, već kao bra­ću. Moj pra­đed Kr­sto, ka­da je do­šao u Asun­si­on, na svom ima­nju je sta­vio nat­pis „Slo­ven­ska slo­ga“. Znao je on da se mno­gi ne­će vra­ti­ti, ali da ba­rem na ovom mje­stu bu­du za­jed­no. On je bio i je­dan od osni­va­ča 1897. dru­štva za po­moć sla­ven­skim do­se­lje­ni­ci­ma – re­kao je dr La­ko­nić. S po­no­som is­ti­če da je nje­gov pra­đed, kao i nje­go­vi si­no­vi po­ma­ga­li ma­ti­cu u svim kri­znim vre­me­ni­ma, na­ro­či­to to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta, kao i Sr­bi­ju. Dr La­ko­nić na­gla­ša­va da ovo ni­je obič­na po­sje­ta već is­pu­nje­nje za­vje­ta ko­je je dao nje­gov đed An­to­ni­je ro­di­te­lji­ma, ali i svih onih ko­ji su do­šli u Par­gvaj, i ni­ka­da vi­še ni­je­su uspje­li da vi­de rod­nu gru­du, ob­ja­snio je dr La­ko­nić. Po za­vr­šet­ku pre­da­va­nja, dr La­ko­nić od­go­va­rao je na raz­li­či­ta pi­ta­nja pu­bli­ke.Ž.J.


Bez ener­gi­je ne­ma ni eko­no­mi­je

Dr An­dres La­ko­nić, struč­njak za ma­kro­e­ko­no­mi­ju, ina­če ame­rič­ki di­plo­mac, is­ta­kao je to­kom pre­da­va­nja da iako je da­nas po­pu­lar­no pri­ča­ti o „ze­le­noj eko­no­mi­ji“, či­nje­ni­ca je da ta­kav vid ko­ri­šće­nja ener­get­skih re­sur­sa mo­že funk­ci­o­ni­sa­ti na ni­vou do­ma­ćin­stva, ili ne­kog mi­kro­si­ste­ma. Me­đu­tim, uko­li­ko ma­le ze­mlje, kao što su Par­gvaj, Cr­na Go­ra ili Sr­bi­ja, že­le da pri­vu­ku in­ve­sti­to­re i že­le da po­kre­nu in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju kao osnov dru­štve­nog na­pret­ka, po­treb­no je da obez­bi­je­de stal­ne i ve­li­ke iz­vo­re ener­gi­je. Na­rav­no, ka­ko po­sto­je ob­no­vlji­vi i neo­b­no­vlji­vi ener­get­ski re­sur­si, po­treb­no je da to bu­du ob­no­vlji­vi iz­vo­ri ener­gi­je, kao što je ener­gi­ja vo­de. Bez to­ga, do­dao je on, ne mo­že se ra­ču­na­ti na ino­stra­ne in­ve­sti­ci­je i po­kre­ta­nje zna­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta, ni­ti pri­ča­ti o odr­ži­voj eko­no­mi­ji.